Finansije i Osiguranje - Srbija

Manji ček za raniji odlazak u penziju

Dalje povećanje starosne granice za odlazak u penziju nema smisla ukoliko vlada pod hitno, kao jednu od mera reforme penzijskog sistema, ne usvoji uvođenje bonusa (nagrade) za one koji budu radili duže i penala (kazne) za one koji se prevremeno penzionišu, kaže u razgovoru za „Politiku” Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

– Javni rashodi će biti samo još veći ukoliko se ništa ne preduzme, a analize pokazuju da bi samo uvođenjem ovih penala ušteda u budžetu bila između pola i jedan odsto godišnje od onoga što se izdvaja iz budžeta, kaže Altiparmakov i dodaje da je penzijski sistem u suprotnom neodrživ.

U sadašnjim okolnostima nema svrhe povećavati granicu za odlazak u penziju sa 60 godina za žene i 65 za muškarce, ako se zna da oko 70 odsto muškaraca i 50 procenata žena ode u penziju pre nego li ispune i sadašnje uslove za penzionisanje, odlaskom u prevremenu penziju, kaže Altiparmakov.

– Cilj ove mere je „koliko para toliko muzike”. To znači da ako su dva zaposlena radila isti posao, imali istu platu i jedan ode u penziju s 60, a drugi s 70 godina da nije pravedno da primaju istu penziju. Treba nagraditi onog što je duže radio, objašnjava naš sagovornik. Tako je svuda i u regionu i u Evropi, a Srbija je 2002. godine izabrala nemački model reforme penzijskog sistema koji je vlada usvojila, ali izbegava da ga sprovede u život, kaže on.

Precizirano je da bi onom ko ode u prevremenu penziju trebalo uvesti penale i to smanjenje od šest odsto za svaku, a onog ko je duže radio nagraditi tako što bi mu se svaka godina uvećala za oko sedam procenata.

Upitan, koje su to još mere na kojima insistira Fiskalni savet, a koje bi smanjile izdatke iz budžeta za isplatu penzija i primakle se učešću od oko 10 odsto u BDP, (sada je 13), Altiparmakov kaže, da se tiču izjednačavanja starosne granice za muškarce i žene, približavanje granice, (pa da recimo žene idu u penziju s 62, a muškarci s 65) kao u Rumuniji ili Bugarskoj. Ili da se, dodaje, kao što je to u Češkoj ili Slovačkoj ide u penziju s istim godinama starosti s tim što se ženama izlazi u susret da se taj broj smanji u zavisnosti od toga koliko ima dece.

Ukoliko bi se, objašnjava naš sagovornik, oba ova predloga pretočila u prasku uštede bi bile oko jedan odsto.

– Bitno je da vlada ozbiljno razume sve predložene mere, kako se ne bi ponovila 2002. godina kada je u jednom danu starosna granica povećana za tri godine, što je bio šok za ceo sistem, upozorava on i dodaje da je ovde reč o velikim promenama koje moraju da se rade postepeno i završi do kraja kako bi se penzijski sistem postavio na zdrave noge, zaključuje Altiparmakov.